PAI: Dragulj severa Tajlanda
Pai se ne posećuje zbog znamenitosti, mesta za videti ili avantura za iskusiti. U Paiju je doživljaj energija, druženje i globalna zajednica koja se nekim čudom okuplja u malom planinskom mestu na nepoznatom zabačenom vrhu Tajlanda. Kod nas je Pai izazvao wow efekat i uvek o njemu pričamo sa oduševljenjem.
Pai je smešten oko 130km od Chaing Maija, u provinciji Mae Hong Son koja se graniči na Mjanmarom. Nalazi se u planinama, pa cela ta regija obiluje mnoštvom opcija za planinarenje i pešačenje. Prijatnije je nego u gradovima tokom zimske sezone kada mi posećujemo Tajland (i dalje je 25-30 stepeni :). Okruženi prirodom, mi smo bili smešteni samo malo van glavnih ulica (u Pai Homestay 10 minuta hoda od centra) i bilo je dana kada nismo želeli da napustimo smeštaj. Kroz Pai protiče i istoimena reka, pa je moguć i rafting.
Pai je prilično popularno mesto za digitalne nomade, odnosno ljude koji rade na daljinu. Preko dana miran, a uveče živahan pruža idealan balans.
Varošica oživi oko 6 popodne, sa zalaskom sunca. Tada na glavnoj ulici kreće noćni market, koji je što se hrane tiče najbolji i najinteresantniji noćni market koji smo posetili na Tajlandu (a posećivali smo ih u svakom mestu gde smo bili). Hrana je bila toliko dobra i šarolika da smo se namerno izgladnjivali od doručka do 6 popodne, samo da možemo što više stvari da probamo 😀
Ono što ga čini tako dobrim je raznolikost jela koja se nude – tu su naravno tajlandske nudle, razne pržene kuglice, povrćkasti i mesni štapići koji su deo tajlandske kuhinje i naći ćete ih na svakom noćnom marketu, ali Pai obiluje i internacionalnom kuhinjom koja je ovde na neobičan način spojena sa azijskom. Mi smo obožavali vijetnamski sendvič, tajlandsko-meksičke tortilje, slatki krompir sa punjenjem, falafle, kokosove palačinke, ceđene sokove (od neobičnog voća, razume se). Ovo nije mesto gde ćete na noćnoj pijaci videti lokalce (osim sa druge strane štanda), ali ćete videti ljude iz celog sveta koji su u potrazi za jedinstvenim iskustvima i malo neobičnijim avanturama na svojim putovanjima.
Šta posetiti oko Paija?
- THAM LOD PEĆINA
Iako ja nisam zaljubljenik u pećine i obično ih izbegavam, za ovu mi je bilo baš drago što sam je posetila. U pitanju je pećina kroz koju protiče rečica sveže vode, pa obilazak pećine uključuje i vožnju bambusovim splavovima. Pećina je na određenim mestima visoka i do 20 metara i moguće je popeti se, pa zaista pruža nesvakidašnji doživljaj za jednu pećinu. Pored riba u reci, pećina je puna slepih miševa. Potpuno je mračna, pa se na svaka 2-3 čoveka dodeljuje po jedan vodič sa lampom – uglavnom lokalne žene ili deca. Ne razumem se previše u pećinske ukrase, ali itekako je imalo čemu da se divi tokom obilaska.
- BAMBOO BRIDGE – most od bambusa
U okolini Paija se nalazi i dugački most od bambusa, koji 800 metara ide preko pirinčanih polja. Zanimljivo je da se na kraju mosta nalazi hram na brdu i da je most inicijalno izgrađen kako bi monasi imali kraći put do sela i pristup hrani i namirnicama.
Šetnja ovim mostom je idealna prilika da se posmatra lokalna poljoprivreda – bilo da ga posećujete u “zelenoj” sezoni, kada pirinač raste i kada su polja zelena (period od jula do novembra je najbolji) ili u vreme kada je pirinač požnjeven i kada su polja žuta i smeđa. Mi smo nailazili na ljude koji rade u polju, na bivole koji se slobodno šetaju i pasu (da li je to najbolji prevod za “buffalo”?), a možda i lokalce koji popravljaju različite delove mosta, kao što se nama desilo. Koji god bio sklop događaja pri poseti, šetnja mostom od bambusa kroz njive, sa takvim razlogom nastajanja je retko iskustvo.
- PAI KANJON
Lubenica ili ananas + pivce, tako se dočekuje zalazak sunca na Pai kanjonu. Još ako se zadesi kauboj sa gitarom obavezno ga nagradite sa nešto sitniša, jer na ovakvim mestima zlata vredi. Ja bih ovaj kanjon opisala kao formaciju zemljišnih rascepa, sa uvalama i uskim putićima, pa je potrebno biti i pomalo oprezan. Ovde su naročito popularni zalasci sunca, pa ako želite najbolje mesto, dodjite malo ranije.
- LAND SPLIT – razdvajanje zemljišta
A pazite tek ovu priču – 2008. godine zemlja na imanju jednog čoveka se samo razdvojila u sleganjima zemljišta, tako da on sada na svom imanju ima brazde i kanjone u zemlji koji su široki do 2 metra i duboki do čak 11 metara. Nešto nalik na Pai kanjon, samo mnogo manje. Pošto više nije imao zemljište za zemljoradnju, od ovog prirodnog fenomena napravljena je turistička atrakcija, pa će vas manje-više svaka tura po okolini Paija dovesti ovde.
Ako znate ovu priču, kada odete tamo i vidite koja je provalija nastala, biće još fascinantnije. Meni je još zanimljivija bila plantaža banana pored; ponekad tajna dobrog upoznavanja nekog mesta nije samo ciljano obilaženje raznih lokaliteta, nego i sve što na tom putu vidite, čujete ili doživite. Tako smo se i mi neplanirano šetali plantažom banana, posmatrali malo telence sa majkom i posmatrali kako pakuju i transportuju banane.
- HOT SPRINGS – topli izvori
Odličan prirodni spa su izvori tople vode, kojih oko Paija ima dosta. Ja sam zaboravila kako se zovu ovi na kojima smo mi bili, ali su na istom putu kao i Lod Cave (obišli smo ih zajedno). Idealni za popodne, da se čovek opusti posle uzbudljivog dana ili pak da se razbudi ujutru. Obavezan peškir, jer kada se iz tople vode izađe napolje, uvek bude hladnjikavo.
- RABBIT CAFFE – kafe zečeva
A ovo je kafić u samom gradu koji nema ništa specijalno za popiti i pojesti, ali ima zečeve po stolovima. Mekani i plišani mali drugari se kreću po stolovima i mirišu vam čaše, dok vi pokušavate da se sprijateljite sa njima i dovoljno ih opipate jer znate koliko je to mekano na dodir? Univerzum ceo.
Nas je Pai naterao na razmišljanje “kako jedno sasvim obično mesto postane centar okupljanja putnika iz svih delova sveta? Kako se izgradi ta energija zbog koje svi oni (mi) dolazimo?” Sigurna sam da i mnoga druga mesta imaju u svom okruženju i lepu pećinu, i izvore tople vode, ali Pai je očigledno imao taj faktor X i zbog toga je danas među najposećenijim destinacijama severa. Opravdano, jer i nas je očarao i ja ga na mapi imam kao mesto gde bih mogla da boravim nedeljama (i npr pišem knjigu, nikad se ne zna 🙂
