ĐERDAP: Nepravedno zapostavljena prirodna lepota Srbije

Barem je to moj utisak. Stalno se vrte priče o Uvcu, Kopaoniku, Tari, Zlatiboru, Staroj planini… Đerdap u tom kontekstu niko da pomene, a po lepoti i sadržaju koji taj kraj ima da ponudi ne da ne zaostaje za gore pomenutim lokacijama, već neke možda i prestiže. 

Nacionalni park Đerdap je najveći nacionalni park u Srbiji i prostire se uz reku Dunav od Golubačkog grada do Karataša kod Kladova. Dužina nacionalnog parka je oko 100km, a širok je između 2 i 8km. Međutim, ono što ovo mesto čini jedinstvenim u Evropi i svetu jeste to da je reka Dunav u okviru ovog parka najuža, najšira i najdublja u celom svom toku od preko 2850 kilometara! Ja o tome ništa nisam znala, a kada odete u ove krajeve koliko moćno ove informacije zvuče, toliko moćno ta mesta i izgledaju. 

Ja sam svoje putovanje interno nazvala Tragom Dunava, jer mi je ideja bila da u 6 dana putovanja posetimo što više znamenitih mesta povezanih sa Dunavom, uz nekoliko mesta koja nisu imala mnogo veze sa samom rekom, ali se nalaze u blizini.

Moj spisak zanimljivih lokacija iz pravca Beograda je otprilike izgledao ovako:

• Smederevo i Smederevska tvrđava na Dunavu
• Viminacijum kod Kostolca
• Ramska, a potom Golubačka tvrđava, odakle NP Đerdap počinje
• Muzej Lepenski vir
• Vidikovci Greben i Kovilovo
• Donji Milanovac kao središte idealno za višednevno istraživanje, iza čijih leđa se nalazi etno selo Kapetan Mišin breg i Majdanpek sa Rajkovom pećinom, rekom Beli Izvorac i Valja prerasti
• Vidikovci Ploče i Veliki Štrbac, koji gledaju tačno na Gvozdenu kapiju i Veliki i Mali Kazan
• Dalje uz Dunav Kladovo, a na sredini zaleđa između Donjeg Milanovca i Kladova se nalazi vodopad Blederije, za koji sam pomislila da mu nikada nećemo biti bliže, pa sam i njega dodala na listu.

Jedino što mi nismo uspeli da posetimo ovog puta su Ramska i Golubačka tvrđava, ali smo svejedno bili fascinirani sadržajem i lepotom svega što smo iskusili za tih nekoliko dana.

Šta je apsolutni favorit ovog putovanja?

Srce Đerdapske klisure između Gvozdene kapije i Trajanove table – dužina tog dela Dunava je oko 13km i reka se na tom potezu u nekoliko navrata širi i sužava. Za potpuni doživljaj lepote i snage ovog mesta preporučujem istraživanje i sa reke i sa planine i ukoliko se npr dolazi samo na vikend, ne tražite dalje – ovo je ono što treba da vidite. 

Najbolje mesto za smeštaj u ovom slučaju je nešto u Tekiji ili Donjem Milanovcu. A šta tačno može da se radi?

• KRSTARENJE DUNAVOM

Ovo definitivno preporučujem, jer se bukvalno prolazi kroz najuži deo Dunava širine oko 145 metara, a tu negde se plovi i delom gde je Dunav najdublji, što je nešto između 90 i 110 metara (pišem okvirno jer različite informacije sam čula i pročitala); zatim se prolazi pored Decebalove glave i ženskog manastira Mrakonja koji se nalaze sa rumunske strane reke i na kraju se dolazi do Trajanove table, koja se nalazi na srpskoj strani i ispred koje je u letnjim mesecima moguće i kupanje. 

Tokom krstarenja slušali smo priče kako je i koliko teško bilo ploviti ovim delom Dunava pre izgradnje hidroelektrane Đerdap, kada je nivo bio znatno niži, a stene na dnu su pravile virove i pretile brodovima. Vrilo je kao u kazanu, i zbog toga se delovi Đerdapske klisure kroz koje se krstari zovu Veliki i Mali Kazan. Izgradnjom hidroelektrane podignut je nivo Dunava u tom delu, usporena voda i praktično napravljeno jezero, pa je sada plovidba neuporedivo lakša.

• 

• 

• 

Od svih priča, priča o Decebalovoj glavi mi je bila najzanimljivija i najneverovatnija. Radi se o skulpturi visokoj 40 metara, najvećoj ovog tipa u Evropi, koja je isklesana u steni na rumunskoj strani, i to pre manje od 20 godina. Skulpturu je 10 godina klesalo 12 klesara-alpinista, a poduhvat je završen 2004. godine. Prema različitim izvorima, izrada je koštala preko milion dolara, a finansirana je od strane rumunskog biznismena Josifa Konstantina Dragana, koji je za vreme Čaušeskua bio proteran iz Rumunije. Po povratku u svoju zemlju, možda da bi iskazao svoj prkos, a sigurno da bi ovekovečio prkos dačkog kralja Decebala naredio je izradu ove skulpture. 

Decebal je bio dački kralj koji je Dakijom, odnosno teritorijom današnje Rumunije i Moldavije vladao krajem 1. i početkom 2. veka nove ere. Dugo je odolevao napadima Rimljana, koji su u to vreme gradili čitavu putnu infrastrukturu sa srpske strane i ostaci tada najvećeg mosta koji je premostio neukrotivi Dunav se i danas nalaze blizu Kladova. Rimljani su ga na kraju ipak pobedili, a Decebal se ubio pre nego što su ga zarobili, kako ne bi otkrio gde se nalazi blago Dačana. Danas se Decebal smatra herojem u Rumuniji, a zanimljivo je da je pozicija skulpture otprilike prekoputa Trajanove table, koju je rimski kralj Trajan podigao upravo u čast pobede nad Dačanima.

• 

• 

• 

Trajanova tabla je verovatno najznačajniji istorijski spomenik na ovoj turi, jer potiče iz 2. veka i ostatak je rimske kulture na našim prostorima. Nama je posle posete Viminacijumu, kao rimskom gradu bilo naročito zanimljivo da sklapamo istorijske kockice. Još jedna zanimljivost je da je Trajanova tabla krajem 60-tih godina prošlog veka izdignuta za oko 20 metara, kako ne bi bila potopljena usled izgradnje HE Đerdap. 

Sigurna sam da postoji mnogo opcija za brodiće; mi smo išli brodom General kao preporukom koju smo dobili u NP Đerdap, a mislim da vredi pogledati i vožnje gliserom hotela Đerdap. U svakom slučaju, mislim da su (kao i uvek) manji brodići i manje grupe bolje, jer možete ostvariti bolju interakciju sa vozačem i vodičem i saznati više o samoj klisuri i nacionalnom parku. Vožnje traju uglavnom sat – sat i po vremena i koštaju oko 1200-1500 dinara po osobi.

• VIDIKOVCI VELIKI ŠTRBAC I PLOČE

Iako nisam bila sa svim vidikovcima koje ovaj NP nudi (a o ostalim se možete informisati na sajtu nacionalnog parka), ne znam šta može biti bolje od Velikog Štrpca i Ploča. Ploče su verovatno najpoznatiji vidikovac, zbog dobre lokacije koja mu omogućava nestvaran pogled na klisuru, a lakše je dostupan – Veliki Štrbac i Ploče su u principu iznad istog dela klisure, samo Ploče imaju duplo manju nadmorsku visinu. 

• 

• 

Ipak, moj favorit je definitivno Veliki Štrbac. E to je pogled! Sa nadmorskom visinom od 768 metara tačno iznad reke pruža pogled za pamćenje. Ako sam dobro naučila delove klisure, nalazi se tačno iznad Malog Kazana, sa jedne strane se nalazi Gvozdena kapija, sa druge najuži Dunav. Nakon njega, svi drugi vidikovci na Đerdapu su lepi, ali jedan je Veliki Štrbac. Na Velikom Štrpcu se osećate kao pobednik koji je pregrmeo zahtevan i dugačak put, da bi očima orla posmatrao jednu od najlepših prirodnih lepota Srbije. 

• 

• 

Staza je dugačka 7,6 kilometara u jednom pravcu i negde na pola puta se nalaze Ploče, pa je za one koji bi želeli da obiđu oba vidikovca ovo džek pot, jer mogu oba u istom danu. Sa ovim skretanjem ka Pločama sa glavne staze za V. Štrbac cela trasa (povratna)  ima oko 20km. Početak staze je kolski put, kasnije uži šumski putevi, ali tehnički nije komplikovana. Iako su uvek bolje dublje planinarske cipele, i dobre i udobne patike biće dovoljne, a staza je sve vreme kroz šumu, što je spas u letnjim mesecima. Za Veliki Štrbac preporučljivo je krenuti ujutru, a sa staza je neophodno izaći do 17h leti; za celu akciju, sa skretanjem do Ploča i uz zadržavanja je potrebno u proseku oko 7 sati.

Staza za V. Štrbac je dobro obeležena, pa je zato čudno što skretanje za Ploče uopšte nije obeleženo. No, ono što smo mi naučili jeste da se posle nekih 2,5km od početka staze za V. Štrbac može skrenuti levo na mali vidikovac koji se vidi dole na fotografijama, a od tog vidikovca potrebno je nastaviti dalje drugom stazom koja se vidi, a ne vratiti se na glavnu; ta druga staza vodi do Ploča. Na Ploče se može skrenuti i sa druge strane pri povratku sa V. Štrpca, a usput se nalazi i planinarski dom u kome smo se mi po povratku raspitali oko tačnog skretanja na Ploče, koje opet nije bilo obeleženo. 

• 

• 

V. Štrbac se karakteriše kao srednje teška staza; neću reći da je laka, ali uz nešto kondicije mislim da je skroz realna. Meni su prve dve trećine puta bile najteže jer je uspon konstantan, ali poslednji deo je čak i najlakši i bilo bi mi zaista žao da sam odustala pri kraju.       

Ono što je još bitno da napomenem jeste da se ulaz na pešačke staze nacionalnog parka naplaćuje 250 rsd po osobi (po danu) i posetu je potrebno najaviti NP Đerdap. Pošto smo bili smešteni u Donjem Milanovcu, mi smo otišli lično do poslovnice NP Đerdap da se raspitamo o mogućnostima i odlučimo na koje vidikovce želimo da idemo i dobili zaista detaljna objašnjenja, preporuke i uputstva. Međutim, za najavu posete sasvim je dovoljno da se javi i telefonom, kako bi vas čuvar parka dočekao na rampama. Mi smo poslednji dan u povratku iznenadno odlučili da svratimo na vidikovac Kovilovo, nismo se najavili i samo smo ušli na stazu, ali brzo smo primećeni i čuvari su svejedno došli, jer imaju ugrađene kamere 😀

• VIDIKOVCI KOVILOVO I GREBEN

Kovilovo i Greben su dve znatno lakše staze, dosta kraće (Kovilovo 1,2km, Greben 2,5km u jednom smeru), obe prilično ravne sa jako malo uspona. Greben na samom kraju ima stenoviti silaz od oko 50 metara i to je jedino mesto gde je potrebno malo opreza i napora. I Kovilovo i Greben su staze blizu Donjeg Milanovca, ali nakon grada kada se krene ka Beogradu, pa mogu biti sjajne za jednu od poslednjih aktivnosti nakon check outa, a pred povratak poslednjeg dana. 

Kovilovo je staza koja se nalazi na starom putu za Majdanpek, a na istom putu se nalazi i Kapetan Mišin breg, poznato etno selo poznato po svom ručku 🙂 To znači da se posle šetnje do vidikovca Kovilovo baterije mogu dopuniti ovde, a ono što je veoma bitno da napomenem jeste da se ručak u Kapetan Mišinom bregu mora rezervisati minimalno dan unapred (barem leti u sezoni), inače teško da ćete tamo ručati. Mi to nismo znali, pa smo uspeli tek iz drugog puta. 

Dok je Kovilovo staza sve vreme kroz šumu, Greben je većinom kroz proplanke, pašnjake i pored starih imanja. Zbog toga je meni ova staza nekako bila drugačija od ostalih, jer smo prolazili pored starih kuća, šipuraka pored puta i koza na ispaši. Vidikovac Greben je kako mu i samo ime kaže ogromni stenoviti greben u toku Dunava, koji njegovo korito na tom mestu sužava i pravi ogroman zaliv sa desne strane. Opet, ako sam dobro pohvatala geografiju Đerdapske klisure, ovaj greben je prirodna granica između dve đerdapske kotline – Gospođinog vira i Donjomilanovačke kotline. 

Pošto za ove vidikovce treba dosta manje vremena, takođe se mogu obići u istom danu, a u tom slučaju ulaznica u nacionalni park se plaća samo jednom.

• LEPENSKI VIR

Nakon posete muzeju Lepenski vir sam bila u fazonu da treba da postoji zakon koji bi sve građane obavezivao da posete neke stvari u svojoj zemlji pod obavezno 😀 A na tom spisku bi se nalazio i Lepenski vir. Možda je ovo previše strogo, ali pomalo sam bila razočarana što do ove posete nisam znala za ogroman značaj Lepenskog vira (na stranu što ga nisam posetila), a još se kao i interesujem za te stvari. Zašto o tome ne pričamo više i zašto svoja blaga ne promovišemo više, kako lokalno, tako i globalno? 

Lepenski vir se nalazi oko 15km od Donjeg Milanovca, u smeru ka Golubačkom gradu i Beogradu, pa je takođe dobra opcija posetiti ga u dolasku ili odlasku iz klisure. Kod muzeja se nalazi i skroman restoran domaće kuhinje, ali ono što smo mi probali je bilo prste da poližeš. 

Za razliku od Viminacijuma koji itekako ima šta da pokaže, ali mu nedostaje infrastrukture, organizacije, logistike, Lepenski vir je zaista svetski muzej. Obilazak muzeja počinje 15-minutnim filmom iz 60-tih godina kada su vršena iskopavanja, sniman na staroj traci, pa je danas nekako vintage i zbog toga dodatno atraktivan. Film veoma lepo prenosi priču o ovom lokalitetu, tako da vam nakon njega samo ostane da stvari vidite i uživo. 

A šta film prikazuje? Lepenski vir se smatra najstarijim urbanim naseljem u Evropi i njegovo otkopavanje krajem 60-tih godina prošlog veka je nateralo istoriju da se promeni. Kažu da su nakon otkrića Lepenskog vira istorijske knjige menjane, jer je sada Lepenski vir zauzeo prvo mesto po starosti. Procenjuje se da je lokalitet star oko 8500 godina, odnosno 6500 hiljada godina pre nove ere. 

Ako ste čitali tekst od početka, onda ste možda primetili da sam više puta pominula te 60-te godine prošlog veka, kada se gradila HE Đerdap. Zanimljivo je da je i ovaj lokalitet otkopan tek onda kada je pretio kompletan potop mesta za koje se sumnjalo da krije neko blago; iz filma se vidi da nisu bili sigurni šta tu ima i da li ima neki poseban značaj, ali ranija istraživanja su jasno pokazivala da se tu nalazi neki arheološki lokalitet. Sreća pa su ga otkopali i tako stavili Srbiju na arheološku mapu sveta. Originalno nalazište Lepenskog vira je bilo 30 metara niže prema Dunavu, ali je sve izdignuto na mesto gde se danas nalazi muzej i tako spašeno od potapanja. 

U muzeju su izložene osnove kuća trapezoidnog oblika, onako kako su otkopane, a zanimljivo je da se sa rumunske strane nalazi stena koja na srpsku stranu, na mesto gde je bio Lepenski vir baca senku trapezoidnog oblika. Namerno ili slučajno, arheolozi nisu uspeli da zaključe. 

Osim što je napravio maketu kuće kako se pretpostavlja da je izgledala, muzej ima i virtuelni 3D prikaz naselja koji pomaže da se stekne osećaj kako je sve izgledalo pre 8500 godina na obalama Dunava. 

Ukoliko imate na raspolaganju samo vikend, ili produženi vikend, onda mislim da je sve pomenuto gore nešto između čega možete birati mesta za svoju posetu, u skladu sa svojim ukusom i željama. Krstarenje klisurom, vidikovci, Kapetan Mišin breg, Lepenski vir… U ovoj rečenici vidikovci zauzimaju najmanje mesta, ali prilikom posete to vreme u prirodi zauzeće najveći deo putovanja.

Imam više od vikenda – šta još mogu da posetim?

U slučaju da planirate višednevan odmor u ovom kraju, rekla bih da je Donji Milanovac najbolji za smeštaj, jer je centralno pozicioniran u odnosu na sve što sam pomenula ranije i što ću pomenuti ispod, a ima i dovoljan izbor restorana (kratko ću ovde spomenuti da je restoran Lepenac nama bio odličan, naročito za doručak).

• 

• 

• 

---

Meni je ovaj deo istočne Srbije bio prezanimljiv, a Nacionalni park Đerdap trenutno smatram skrivenim biserom srpskog turizma. Ovaj kraj je idealan za ljubitelje aktivnog odmora i prirode i ako ste u potrazi za tako nečim, sigurna sam da Đerdap neće izneveriti. Ja jedva čekam priliku da se vratim u ove krajeve, jer ako krenete da guglate malo više, shvatićete da tamo ima još mnogo stvari koje ja nisam ni pomenula. Nadajmo se zajedno nekoj epizodi broj 2 u NP Đerdap 🙂