CHIANG RAI: Najbolji deo severnog Tajlanda
Čini mi se da je Chiang Rai turistički često zaboravljen grad, jer je najseverniji i najudaljeniji deo Tajlanda. Nalazi se na samom severoistoku Tajlanda na granici sa Laosom i Mjanmarom. Udaljen je 3-4 sata vožnje od Chiang Maija, 11 sati od Bangkoka, a od mora neću ni da računam.
Ipak, mene ako pitate poseta toj regiji je vrednija od posete Chiang Maiju. Chiang Mai ima kompaktan stari grad, moderne delove sa umetničkom atmosferom, dobrom kafom, zanimljivim lokalima itd. Mnogo expata živi u Chiang Maiju i zbog toga ima dosta “zapadnjačkih” stvari, pomešanih sa azijskom kulturom. To Chiang Mai čini privlačnim i neću reći da Chiang Mai nije vredan posete.
Međutim, Chiang Rai ima predivne hramove (jedne od najlepših, ako ne i najlepše u Tajlandu), odlične pešačke ture kroz džunglu, mogućnost posete različitim plemenskim zajednicama, noćni market svakog dana, kampove slonova (iako Chiang Mai ima mnogo veći izbor), a blizina granice sa Laosom i Mjanmarom ga čini posebno atraktivnim. Tromeđa ove tri zemlje je u ne tako davnoj prošlosti iznedrila uzgoj i trgovinu opijumom, pa se cela ta regija naziva Zlatni trougao. I sigurno je ostalo još mnogo toga što mi nismo uspeli da isprobamo, jer mi smo iz Chaing Raija otišli jer nam je isticalo vreme, a ne zato što smo se zasitili te regije.
Šta smo radili u Chiang Raiju? Preporuke šta videti i obići
- PEŠAČKA TURA KROZ DŽUNGLU SA KUVANJEM U BAMBUSU
Ovo nam je oboma bilo možda i najupečatljivije iskustvo i aktivnost kojom smo se najviše oduševili na celom severu. Pešačka tura kroz džunglu sa sjajnim vodičem, dečkom koji je skoro započeo svoj posao i odlično to radi (zovu se Parn Trek). Tura je ukupno bila sigurno 20-tak kilometara, i prošli smo kroz džunglu, prašumu, vodopade, sela manje uređena (u prašini) i više uređena (u betonu), plantaže ananasa, lychee-a (lišea, mislim da to voće ne postoji na srpskom) i šta sve ne. Stalno je zastajao da nam pokaže i objasni za šta i kako koriste koju vrstu bambusa, bananin list, kako proizvode kaučuk (Taljand je pun plantaža kaučuka), kako uzgajaju ananas, pirinač… Koje “pleme” je naselilo koje selo koje smo prošli, kako i da li idu u školu, kako žive, čime se bave… Ceo dan je bio pun novih saznanja, ali sve praktično, u prirodi.
Ono što je bilo apsolutni hit je kuvanje u džungli u bambusu 😀 Nikada ukusniji “lepljivi pirinač” nisam jela (sticky rice je posebna vrsta pirinča koja je pogodite – lepljiva. Jedu ga rukama jer tako lepljiv zgodan je za umakanje u razne soseve i umake).
Bambusovo stablo je zapravo šuplje unutra – i na svakom čvoru koji vidite na fotografiji je pregrađeno. Na taj način može da se iseče na delove i imate cevi koje mogu da vam posluže kao posude za kuvanje hrane.
UPUTSTVO ZA PRIPREMU RUČKA U BAMBUSU
U jednu cev bambusa stavite lepljivi pirinač, naspete kokosovo mleko, a gore zatvorite banana listom. Promućkate iz sve snage.
U drugu cev stavite prethodno naseckan luk, paradajz i ostale povrćke koje volite, razbijete direktno u cev nekoliko jaja; opet mućkanje, ovog puta JOŠ ozbiljnije. UzmEte i neku pravu grančicu iz šume pa malo i pročačkate. ZATIM I OVU CEV zatvorite banana listom.
U treću stavite komade piletine začinjene po ukusu, KARIJEM I OSTALIM DOSTUPNIM ZAČINIMA.
uporedo sa tim ste zapalili vatricu da se razgori i stvori žar, pa ste sve te bambusove cevi stavili u vatru.
Da vidite kad počne da cvrči posle 10-15 minuta :D. Sve se toliko ukusno skuva u tom bambusu i poprimi njegov ukus da mi je to i dalje najukusniji obrok u celom Tajlandu.
Dakle, kuvanje u bambusu i povratak u prirodu je aktivnost broj 1 koju preporučujem da iskusite na severu Tajlanda. Mnoštvo videa i slika sa ovog izleta se nalazi na mom Instragramu, u istaknutim pričama iz Chiang Raija.
- BELI HRAM, WHITE TEMPLE ILI WAT RONG HUN
Ovaj hram sasvim opravdano možemo nazvati umetničkim delom, jer i jeste delo umetnika. Na ovom mestu je postojao stari trošni hram za koji nije bilo novca da se renovira; a onda je lokalni umetnik uložio ogroman novac u renoviranje i ostavio svoj pečat. Hram je potpuno beo i svaki detalj na njegovoj fasadi, fontanama i skulpturama je beo i svetlucav. Ono što možda ostavlja i najjači utisak, jer to niko ne očekuje u hramu je umetnost koja se dešava ispred samog hrama na ulazu – ruke koje se ukrštaju, mrtvačke glave, lica koja pate. Sve ovo predstavlja iskušenja kroz koja čovek mora da prodje na putu do mira i spokoja, odnosno hrama.
Beli hram je broj 1 turistička atrakcija u Chiang Raiju, tako da budite spremni na gužvu. Mi smo bili oko 9 ujutru i bilo je prepuno, ali smo shvatili da većina tura koja pokriva više lokaliteta tokom dana kreće baš od ovog hrama, tako da je možda neko vreme posle 11-12h bolja opcija. Ipak, mi smo uspeli da napravimo nekoliko fotografija bez ljudi što govori da uz malo strpljenja ipak možete videti hram u njegovom punom sjaju, jer je prostor veliki.
- PLAVI HRAM, BLUE TEMPLE ILI WAT RONG SUEA TEN
Moram da priznam da je meni lepši od Belog hrama – Plavi hram se takođe nalazi u okolini Chiang Raija i završen je 2016. godine, tako da je ovo hram novijeg datuma. Ovo je jedno od onih mesta koja izgledaju kao da su iz prošlih vekova, pa se iznenadite kada otkrijete koliko su zapravo mladi. Izrađen je u kraljevsko plavoj boji sa detaljima u zlatnoj i žutoj i to izgleda baš nesvakidašnje. Ukoliko se zadesi gužva, samo sačekajte da grupa ode i imaćete hram samo za sebe 🙂 Kako stići do njega pišem u sledećoj tački, jer se poseta ovog i sledećeg hrama može lako kombinovati.
- HUAY PLA KANG TEMPLE
Beli i plavi hram smo očekivali da vidimo, jer smo znali za njihovo postojanje i ranije i išli smo u Chiang Rai sa namerom da između ostalih stvari posetimo i njih – međutim ovaj kompleks sa džinovskom statuom Bude koja je unutra šuplja i u koju možeš da se popneš apsolutno nismo očekivali. Možda je to još jedna od stvari koja me je očarala u Chiang Raiju.
Statua Bude je visoka 90 metara, a liftom ste u glavi statue za nekoliko sekundi. Mogu se obići 2 sprata, sve je kružno i naravno okićeno u njihovom stilu; šupljine za oči i nos su stvarno šupljine, pa se pruža odličan pogled sa te visine.
Pored se nalazi i predivan hram, ali ova statua Bude u koju se možete popeti zaista izdvaja ovo mesto od ostalih i definitivno ga treba posetiti ako ste u Chiang Raiju. Ulazak u ceo kompleks i hram se ne naplaćuje, ali se penjanje liftom plaća – cena je 40 bahti (1.20 evra). Pošto se nalaze na istoj strani grada, poseta se može kombinovati sa posetom Plavom hramu; mi smo unajmili tuk-tuk koji nas je čekao na obe lokacije, posle vratio do grada, i sve to za oko 10 evra. Mi smo ostavili sat vremena za ovaj hram i bilo nam je malo, tako da ja preporučujem barem sat ipo za ovo mesto.
- ZLATNI TROUGAO (GOLDEN TRIANGLE)
Zlatni trougao podrazumeva planinsku oblast na tromeđi Laosa, Mjanmara i Tajlanda, na ušću reka Ruak i Mekong, gde se do početka 21. veka masovno uzgajao opijum. Mnoga plemena i sela su se bavila uzgojem maka, iz koga se dobija opijum, a danas plantaže maka zamenjene su plantažama čaja, kafe i voća. Ako krenete da čitate Vikipediju i druge izvore, videćete da su u priču umešane mnoge susedne i nesusedne velike zemlje, da je uzgoj maka ovde zaustavljen početkom 2000-tih i prebačen u Avganistan, ali detaljno istraživanje ostavljam onima koje to zanima. Zanimljivost je da je naziv Zlatni trougao, odnosno Golden Triangle ovoj oblasti nadenula CIA.
Iako ćete u dnevnoj turi posetiti samo mali deo ove oblasti, zbog istorije i priče koju nosi vredan je posete. U dnevnoj turi možete očekivati da posetite vidikovac u gradu Mae Sai sa koga se vidi Mjanmar; zatim ušće dve reke, Mjanmar da jednoj obali i Laos na drugoj, a ukoliko ste grupa možete se provozati i brodićem po rekama i talasati se između tri granice :); nezaobilazno, posetite muzej maka i ostavite najmanje sat vremena za njega, veoma je informativan i sadržajan.
Za one koji žele više da iskuse čari lokalnog severnog Tajlanda i malo bolje upoznaju ovu planinsku regiju, Zlatni trougao može biti poslednja ili prva stanica na Tajlandu. Ovde je na nekoliko mesta moguć prelazak državne granice sa Laosom i Mjanmarom, tako da ako ste za turistički manje posećena mesta, ova regija je idealna međudržavna avantura.
- POSETA PLEMENSKIH ETNIČKIH ZAJEDNICA
Kada stignete na sever Tajlanda, često ćete dobijati preporuke za posetu planinskim plemenskim selima (hill tribe villages) – to su etničke zajednice različitog porekla, doseljene u različitim vremeniskim periodima u planine Tajlanda (uglavnom oko 50-60tih godina prošlog veka), koje karakterišu različiti jezici, tradicija i nošnja. Najpoznatija su Akha, Lahu, Hmong, Lisu, a postoje i u planinama Laosa i Mjanmara.
Turistima je najpoznatije i svakako najinteresantnije pleme Karen, jer njihove žene nose prstenove oko vrata, kako bi im se vrat izdužio. Mnogo je tih plemena po planinama na severu, međutim nama su ostala neotkrivena stvarna naselja koja nisu turistička atrakcija, jer nismo boravili dovoljno dugo u Chiang Raiju da bismo išli na višednevne pešačke ture. To bi zaista bilo pravo i autentično iskustvo, ali možda neki drugi put. Ukoliko dolazite na nekoliko dana, verovatno ćete videti samo sela u kojima je sve pripremljeno za dolazak posetilaca – barem je takav bio naš utisak. Ipak, imaćete priliku da ih upoznate, vidite nošnje i isporobate ih, ali i da pazarite njihove suvenire.
- CAT CAFFEE
Da, dobro ste pročitali. Ako ste zaljubljenik u mačke ili samo volite životinje, kafa i kolači u ovom kafeu će sigurno biti iskustvo za prepričavanje. Kafe je prilagođen mačkama koje tu žive, služi se dobra kafa, tako da smo uživali u jutarnjoj kafi igrajući se i posmatrajući prelepe mace, raznih vrsta, boja i dezena.
- ISTRAŽIVANJE SAMOG GRADA
Od silnih mesta i avantura, ne smemo zaboraviti ni sam grad. U gradu se nalazi nekoliko zanimljivih hramova, pa obiđite one koji vam se najviše dopadnu. Iskoristite njihovu tišinu i opustite se baš u budističkom hramu.
Posetite noćni market, naročito ako se u gradu zadesite subotom, kada je najveći. Mislim da nisam bila na većem noćnom marketu u Tajlandu. Obavezno dođite gladni i isprobavajte lokalne specijalitete.
Chiang Rai je na mene ostavio najjači utisak od svih mesta na severu, jer je okolina grada puna aktivnosti i zanimljivosti. Mogućnost prelaska rečne granice sa Laosom ili Mjanmarom brodom, kraće ili višednevne plovidbe među ovim državama i upoznavanje pograničnih delova sve tri države su mi ostali neostvarena želja i avantura kojoj bih se vratila. Ovaj kraj mi je nekako najautentičnije prikazao Tajland, kulturu i tradiciju i vredelo je putovati do njega.
